Uputstvo za autore

Podnošenje priloga

 Sve priloge autori podnose uredništvu slanjem na elektronsku adresu redakcija.kritika@instifdt.bg.ac.rs.

Svi prilozi moraju biti u DOCX. formatu i prikladno anonimizovani.

Svaki prilog ima odvojenu stranicu na početku sa sledećim podacima: ime i prezima autora, njihove afilijacije, elektronske adresa autora za kontakt, naslov teksta. Ostali deo priloga, od nove stranice, predstavlja tekst rada.

Priprema priloga

Kao deo postupka podnošenja rukopisa, od autora se zahteva da provere saglasnost priloga koji podnose sa sledećim stavkama.

  • Prilog nije ranije objavljen, niti se razmatra njegovo objavljivanje u drugom časopisu.
  • Navedena su tačna imena svih autora rukopisa, njihove potpune afilijacije – odeljenje, fakultet, univerzitet, institut, i tako dalje – kao i adrese za kontakt.
  • Prilog sadrži: naslov, imena autora i nazive i adrese institucija u kojima oni rade, apstrakt, ključne reči, osnovni tekst rukopis, reference.
  • Eventualne ilustracije, tebelarni i grafički prikazi dati se na jednoobrazan način i smeštaju se unutar teksta na odgovarajućim tačkama, a ne na kraju rukopisa
  • Datoteka priloga je u DOCX formatu. Format stranice: normalne margine. Tekst je dvoredan (double-spaced); tip slova Times New Roman; koristi se font od 12 tačaka (12-point font); koristi se kurziv (italic) radije nego podvlačenje (osim za URL adrese).
  • Ukoliko su dostupni, navedeni su URL-ovi za reference..
  • Tekst se pridržava stilskih i bibliografskih zahteva koji su navedeni u Pravilima organizovanja teksta.

 

Pravila organizovanja teksta

 

Dužina teksta

- Originalni naučni radovi, pregledni radovi i relevantni prevodi: do dva dvostruka tabaka (do 60.000 slovnih znakova, uključujući razmake, sažetke, ključne reči i napomene ispod teksta);

- Kratka ili prethodna saopštenja, stručni radovi, informativni prilozi: do 40.000 slovnih znakova, uključujući razmake.

- Naučne kritike, polemike i osvrti, prikazi knjiga i naučnih događaja: do 20.000 slovnih znakova, uključujući razmake,

 

Originalni naučni radovi i pregledni naučni radovi

Imena autora

Pored imena i prezimena, poželjno je da autori navedu i srednje slovo. Puno ime autora navodi se na sledeći način: ime, srednje slovo, prezime. Imena i prezimena stranih autora, kako na naslovnoj stranici tako i u tekstu, ispisuju se transkribovana na srpski jezik, s tim što se pri prvom pojavljivanju u zagradi navede njihov ispis u orignalnom obliku.

Imena autora ispisuju se fontom Times New Roman, veličina fonta 12.

Afilijacija

Puni naziv insitutucije kojoj pripada autor ispisuje se takođe fontom Times New Roman, veličina fonta 12. Navodi se pun (zvaničan) naziv i sedište ustanove u kojoj je autor zaposlen. U složenim organizacijama navodi se ukupna hijerarhija (na primer: Univerzitet u Beogradu, Filozofski fakultet – Odeljenje za sociologiju, Beograd). Bar jedna organizacija u hijerarhiji mora biti pravno lice.

Afilijacija se ispisuje neposredno nakon imena autora. Kada rad ima više od jednog autora treba navesti svako ime i ispod njega afilijaciju koautora. Funkcija i zvanje autora rukopisa se ne navode.

Elektronska adresa autora ispisuje se ispod afilijacije. Ako je autora više, daje se samo adresa jednog, autora za korespondenciju.

Naslov rada

Naslov treba da što vernije opiše sadržaj članka. Stoga se sugeriše da bude jasan i ne preterano dugačak. Ispisuje se fontom Times New Roman, veličina fonta 12. U interesu je autora da se koriste reči prikladne za indeksiranje i pretraživanje. Ako takvih reči nema u naslovu, poželjno je da se naslovu pridoda podnaslov.

Pored naslova na srpskom jeziku, naslov se daje i na engleskom jeziku. Potonji se ispisuje ispred sažetka/rezimea na engleskom jeziku.

Tekući naslov će biti ispisan u zaglavlju svake stranice članka (u PDF formatu) radi lakše identifikacije. Tekući naslov sadrži prezime, inicijal imena autora (ako je autora više, preostali se označavaju sa „i dr.“), naslov rada, naziv časopisa i kolaciju (godina, godište, sveska, početna i završna stranica). Naslov časopisa i članka daje se u skraćenom obliku.

Sažetak

Sažetak (apstrakt) je kratak informativini prikaz sadržaja članka koji čitaocu omogućava da brzo i tačno oceni njegovu relevantnost. U apstraktu ne bi trebalo navoditi reference. Sažetak treba da sadrži kratak pregled cilja, metoda i najvažnije rezultate istraživanja, tako da se može koristiti prilikom indeksiranja u referentnim periodičnim publikacijama i bazama podataka. U interesu je autora da sažeci sadrže termine koji se često koriste za indeksiranje i pretragu članaka.

Sažetak originalnih naučnih radova i preglednih radova treba da ima od 100 do 250 reči (ispisanih tipom slova Times New Roman, velčina slova 10) i treba da stoji između zaglavlja (naslova, imena autora i dr.) i ključnih reči, nakon kojih sledi tekst članka.

Članak mora imati sažetke na srpskom i engleskom jeziku, a poželjno je apstrakt na srpskom i rezime na engleskom jeziku.

Rezime

Veoma je poželjno da se sažetak na engleskom jeziku daje u proširenom obliku, kao takozvani rezime. Posebno je poželjno da rezime bude u strukturiranom obliku. Dužina rezimea može biti do 1/10 dužine članka.

Rezime se daje na kraju članka, nakon odeljka Litetatura (Bibliografija) i ispisuje se tipom slova Times New Roman, veličina slova 10.

Ključne reči

Ključne reči su termini ili fraze koje su relavantne za temu rada i koje najbolje opisuju sadržaj članka za potrebe indeksiranja i pretraživanja. U interesu je autora da učestalost njihove upotrebe bude što veća. Poželjno je dodeljivati ih s osloncem na neki međunarodni izvor (popis, rečnik ili tezaurus) koji je najšire prihvaćen ili unutar date naučne oblasti ili u nauci uopšte (na primer, lista ključnih reči Web of Science). Dobar izbor ključnih reči preduslov je za ispravno indeksiranje rada u referentnim periodičnim publikacijama i bazama podataka.

Broj ključnih reči ne može biti veći od 10.

Ključne reči treba dostaviti na srpskom i engleskom jeziku. Ispisuju se u posebnom redu neposredno nakon sažetka, odnosno rezimea, tipom slova Times New Roman, veličina slova 10.

Napomene ispod teksta

Napomene ispod teksta (fusnote) daju se pri dnu strane u kojoj se nalazi komentarisani deo teksta. Mogu da sadrže manje važne detalje, rukavce izvođenja, dopunska objašnjenja, naznake o korišćenim izvorima i tako dalje, ali nikako ne samo reference koje se, prema Pravilima citiranja, unose u osnovni tekst rukopisa.

Osnovni tekst

Poželjno je da osnovi tekst rukopisa sadrži jasno naznačene delove: uvod, metodologiju, eksperimentalni deo, pregled rezultata, diskusiju, zaključak i tako dalje.

Podnaslove i međunaslove ispisivati u posebnom redu kurzivom (italicom), tipom fonta kao i čitav rukopis: Times New Roman, veličina fonta 12.

Izbegavati pisanje skraćenica, akronima i simbola a, ukoliko je to neophodno, navesti puni naziv za ono za šta stoje pri prvom pojavljivanju.

Stil rada treba da je čitljiv ali ne i dosadan. Časopis podstiče književnu koliko i intelektualnu kreativnost, ali ne po cenu razumljivosti.

Format i dimenzija tabela treba da odgovaraju formatu i dimenzijama stranice, a ispis u njima piše se tipom slova Times New Roman, veličina slova 10. Legenda za tabelu treba da se nalazi ispod tabele i bude ispisana takođe tipom slova Times New Roman, veličina slova 10.

Slike, crteži i druge ilustracije treba da budu dobrog kvaliteta. Ilustracije moraju da budu u jednom od sledećih formata: TIFF, JPEG, EPS, minimalno rezolucije 1024 × 768, a maksimalnih dimenzija tako da se uklapaju u dimenziju stranice. Ilustracije se obeležavaju rečima „Slika (1,2,...) ili tekstulanim objašnjenjem koje opisuje sliku, tipom slova Times New Roman, veličina slova 10.

Zahvalnica treba da se nalazi u posebnom odeljku na kraju članka, ispod liste referenci.

Literatura (lista referenci, bibliografija)

Citirana literatura obuhvata bibliografske (članke, monografije i slično) i druge izvore i daje se isključivo u zasebnom odeljku članka, u vidu liste referenci. Reference se navode na dosledan način, abecednim ili azbučnim redosledom, u zavisnosti od pisma rukopisa. Reference se ne prevode na jezik rada, već se navode na jeziku na kom su objavljene. Poželjno je ali nije obavezujuće da se navode i pismom na kome je citrana publikacija objavljena. Ukoliko to nije slučaj, obratiti pažnju na standarde transkripcije/transliteracije. Spisak referenci treba da sadrži samo radove koji su navedeni u osnovnom tekstu rukopisa.

 

Pravila citiranja

Svi prilozi za Kritiku: časopis za filozofiju i teoriju društva moraju biti u skladu sa sledećim pravilima citiranja. Vodič za referisanje je neznatno modifikovani stil referisanja u tekstu Harvard (Harvard - Harvard Style Manual). U tom sistemu unutar teksta navodi se prvo autorovo ime, a prati ga datum objavljivanja i broj stranica izvora. Lista referenci ili bibliografija na kraju dokumenta sadrži sve detalje navedene abecednim ili azbučnim redom za sva citiranja unutar teksta. Autorima se preporučuje da koriste citatni menadžer Zotero.

 

Knjige

U bibliografiji: prezime, ime, godina objavljivanja publikacije u zagradi, naslov knjige kurzivom (italicom), mesto izdanja, dvotačka, izdavač.

U tekstu: u zagradi: prezime, godina objavljivanja, dvotačka, broj stranice sa koje je citat ili na koju se upućuje.

Primeri:

U bibliografiji: Moriarty, Michael (2003), Early Modern French Thought. The Age of Suspicion, Oxford: Oxford University Press.

U tekstu: (Moriarty 2003: 33).

U bibliografiji: Prodanović, Srđan (2017), Šta zdrav razum može da učini za društvenu teoriju: ka pragmatičkom shvatanju prakse, Beograd: Institut za filozofiju i društvenu teoriju.

U tekstu: (Prodanović 2017: 222)

 

Članci u časopisima

U bibliografiji: prezime, ime, godina objavljivanja u zagradi, naslov u znacima navoda, ime publikacije u kurzivu (italic), godište izdanja (volumen), u zagradi broj sveske unutar godišta ako paginacija nije jednobrazna, dvotačka i broj stranica.

U tekstu: u zagradi: prezime, godina objavljivanja, dvotačka, broj stranica. Nigde u osnovnom tekstu ne stavljati skraćnice poput „s.“, „str.“, „god.“, „br.“ i tako dalje.

Primeri:

U bibliografij: Miller, Johns Roger (1926), „The Ideas as Thoughts of God", Classical Philology 21: 317–326.

U tekstu: (Miller 1926: 320).

U bibliografiji: Radinković, Željko (2012), „Temporalna uskraćenost bića i mišljenja bića kod Jozefa Keniga u kontekstu fenomenoloških rasprava Huserla i Hajdegera“, Theoria 55 (1): 31-44.

U tekstu: (Radinković 2012: 33)

 

Zbornici radova

U bibliografiji: prezime, ime priređivača, skraćenica „prir.“ u zagradi, godina objavljivanja u zagradi, naslov zbornika kurzivom (italic), mesto objavljivanja, izdavač.

U tekstu: u zagradi: prezime, godina objavljivanja, dvotačka, broj stranice.

Primeri:

U bibliografiji: Harris, John (prir.) (2001), Bioethics, Oxford: Oxford University Press.

U tekstu: (Harris 2001).

U bibliografiji: Ćeriman Jelena, Irena Fiket, Krisztina Rácz (prir.), (2018), Žongliranje između patrijarhata i prekarijata: usklađivanje porodičnih i profesionalnih obaveza akademskih radnica, Beograd: Institut za filozofiju i društvenu teoriju Univerziteta u Beogradu; Centar za etiku, pravo i primenjenu filozofiju.

U tekstu: (Ćeriman, Fiket, Rácz 2018)

Članci/poglavlja u zbornicima radova

U bibliografiji: prezime autora članka, ime autora članka, godina izdanja zbornika u zagradi, naslov članka u znacima navoda, reč „u“ (u zborniku), dvotačka, ime i prezime priređivača, skraćenica „prir.“ u zagradi, naslov zbornika kurzivom (italikom), mesto objavljivanja zbornika, izdavač, dvotačka, broj stranica.

U tekstu: u zagradi: prezime autora teksta, godina objavljivanja zbornika, dvotačka, broj stranice.

Primeri:

U bibliografiji: Butler, Judith (2005), "Subjects of sex/gender/desire", u: Ann Cudd, Robin O. Andreasen (prir.), Feminist Theory: A Philosophical Anthology, Oxford, UK: Malden, Massachusetts: Blackwell Publishing, str. 145–153.

U tekstu: (Butler 2005: 151)

Cvejić, Igor (2018), „Ravnodušnost i akcija: holokaust i granice emotivnog iskustva“, u: Mark Lošonc, Predrag Krstić (prir.), Holokaust i filozofija, Beograd: Institut za filozofiju i društvenu teoriju, str. 56-71.

U tekstu: (Cvejić 2018: 66)

 

Članci u novinama i magazinima

U bibliografiji: prezime autora, ime autora, godina izdanja u zagradi, naslov članka u znacima navoda, ime novina ili magazina kurzivom (italikom), datum, stranica.

U tekstu: u zagradi: prezime autora, godina objavljivanja, dvotačka, broj stranice.

Primeri:

U bibliografiji: Sloterdijk, Peter (2018), „Die BRD ist doch ein großer Kurort“, Die Zeit, 27. septembar: 17–19.

U tekstu: (Sloterdijk 2018: 17)

U bibliografiji: Logar, Gordana (2009), „Zemlja bez fajronta“, Danas, 2 avgust: 12.

U tekstu: (Logar 2009: 12).

 

Dokumenti sa mrežnih baza (web documents)

Kada se citira tekst sa elektronske mreže, pored ispisa kao za članak u bibliografiji, navesti i veb adresu sajta, datum pristupa stranici, kao i dodatne oznake ukoliko su dostupne (godina, poglavlje i tome slično).

Primeri:

U bibliografiji: Kozlowski, Michal (2012), „Lyotard – Un penseur du siècle?“, Critique d’art [Online] 40, http://journals.openedition.org/critiquedart/3327, pristupljeno 12. novembra 2019.

U tekstu: (Kozlowski 2012).

Za dalja instrukcije u vezi sa formatiranjem teksta i citiranjem svih drugih vidova građe, molimo vas da pogledate uputstvo „Harvard Style“ (https://www.imperial.ac.uk/media/imperial-college/administration-and-support-services/library/public/harvard.pdf) i primenite ga u skladu sa modifikovanom interpunkcijom i srpskim poveznicama koje smo napred ilustrovali.

 

Prikazi knjiga i događaja

Na početku stranice, u gornjem levom uglu, navesti ime, afilijaciju i elektronsku adresu autora. Centrirati naslov, ispod koga sledi tekst.

Prikazi ne podležu recenzentskom postupku, ali su moguće uredničke intervencije, uz prethodnu proveru sa autorima ukoliko su neophodne velike promene.

Prikaz treba da sadrži:

  • Ukazivanje na to šta se knjigom ili događajem želelo postići (zašto je napisana ili zašto se odigrao, kome je namenjena ili kome je bio namenjen – studentima, akademskoj javnosti, stručnjacima ili opštoj publici?)
  • Da li su ciljevi knjige ili skupa jasno izloženi i u kojoj meri su ispunjeni?
  • Da li je knjiga pisana jasno i razumljivo, da li su učesnici u događaju govorili jasno i razumljivo, kakav je stil izlaganja i da li je pristupačan korisnicima?
  • Koji su glavni doprinosii knjige ili događaja?
  • Postoje li slabosti koje na koje bi trebalo ukazati?
  • Kome biste, ako ikome, preporučili ovu knjigu ili ovaj događaj?

Molimo vas da iznesete i vaše mišljenje na razborit način. Zanimaju nas i vaši stavovi a ne samo sažetak sadržaja knjige ili opis događaja.

Neka stil prikaza bude otvoren i neformalan; izbegavajte upotrebu preterano tehničkog jezika.

Zainteresovani za prikaz neke od publikacija izdavača Kritike: časopisa za filozofiju i teoriju društva, Instituta za filozofiju i društvenu teoriju, Univerzitet u Beogradu, mogu preuzeti besplatan primerak na adresi izdavača (Kraljice Natalije 45, Beograd), uz obavezu da u razumnom roku dostave njen prikaz.