PROSTOR, MESTO I STVARI. HAJDEGER O NEEGEZISTENCIJALNOJ PROSTORNOSTI

Apstrakt

Tema ovog rada je ispitivanje Hajdegerovog razumevanja prostora, u razmaku od njegove rane do pozne filozofije. Pitanje prostora razmotrićemo na primeru stvari, odnosno bivstvujućih različitih od čoveka, kako u kontekstu fundamentalne ontologije, gde primat ima prostornost tubivstvovanja, tako i u okvirima pozne misli, gde se mišljenje prostora oslobađa tog primata tubivstvovanja. U radu ćemo analizirati Hajdegerove stavove iz Bivstvovanja i vremena, kao i one iz predavanja Umetnost i prostor. Ključna nit-vodilja analize biće Hajdegerova kritika tradiranih koncepcija prostora, kao i naglašena inverzija odnosa mesta i prostora. Analizom navedenih tekstova pokazaćemo da je pitanje neegzistencijalne prostornosti bitno obeležilo Hajdegerov otklon od pozicija fundamentalne ontologije, ali i da je njegova obrada u tim okvirima naznačila osnovne crte dalje razrade razumevanja bivstvovanja bivstvujućih drugačijih od čoveka. Zaključno, pitanje neegzistencijalne prostornosti, smatramo, pokazuje se kao poligon razumevanja takozvanog kategorijalnog načina bivstvovanja, naročito u poznoj Hajdegerovoj misli.